Copyright Carmen Ezgeta
Copyright Carmen Ezgeta

Da mi je jos jedared proci Ilicom
pa da becarac nasvrljam cirilicom...
Tesko da bi drugi mogli resiti taj hijeroglif,
al' bi neko znao da sam tu.

 

Cipelice jedne bele zastale bi i prevele
stih na asfaltu.

Jednom cu u baladu da se prerusim,                                          
u refren sto se tamo još zapevusi,                                          
pa da minem Starom Vlaskom,                                           
da joj kosu sklonim daskom                                          
i za uglom hitro zamaknem.                                          

                     Da pred nosom strasnog Bana,
              kao senka Petra Pana kapu namaknem.

 

                                       Preko krova i mansarde,
                               osamucen daljinama
                         da ostavim struk lavande
                  medju njenim haljinama.

 

                             Lagano se bore nanose,
                     malo sta je jos po starom
               Al' okice moje sokice
        madjijaju istim zarom.

 

Ladica djindjuva po nebu prosuta
u jesen vetar primi miris Bosuta
i isprva mi nije nista
al' već posle par gemista
dopre izdaleka lagan prim...
pracen tercom suvog lisca
s jednog hrasta kraj Belisca,
stidljivo, sasvim...

 

Sto sam joj kog vraga
dao belu ruzu samoniklu?
Sto li sam je povezao
onaj krug na mom biciklu?

 

                             Lagano se bore nanose,
                     malo sta je jos po starom.
               Al' okice moje sokice
        madjijaju istim zarom.

 

Lagano se bore nanose,                                    
malo sta je jos po starom.                            
Al' okice moje sokice                     
madjijaju istim zarom.              

Đorđe Balašević

Djordje Balasevic

                                       (1953 - 2021)