© Carmen Ezgeta

Verujem, cenjeni sude, da dobro poznajes ljude,                                                                                             
vi barem imate posla jer cud je cud a sud je sud.                                                                                                   
Verujem, cenjena glavo, da si i ucio pravo,                                                                                                           
da svakom sudis posteno jer cast je cast a vlast je vlast.                                                                                                                  

       I sve po zakonu, za to sam prvi,
ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu!

 

Vlast je vlast.
Sve ja to postujem, o da, tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i djavolu i djakonu,
i nek se zna!

 

                               Nek' su mi gazili njivom, mojom se sladili sljivom,
                       uvek je lopova bilo jer cuk je cuk i vuk je vuk.
                 Nikada zlotvora dosta, susa mi unisti bostan
          i led se prospe pred zetvu, al' led je led a red je red!

          I prekardasilo, im'o sam bagremovu sumu
                 tamo dole prema drumu pa sam cekao.

           

Red je red!
Polako komsije! Ne moze samo da se udje,
da se rusi tudje, lepo sam im rekao.

 

Ne lomite mi bagrenje,                              
bez njih ce me vetrovi oduvati.                                     
Pustite, moraju mi cuvati                                           
jednu tajnu zlatnu kao dukati:                                                  
ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio,                                                         
bosonogu i odbeglu od sna.                                                                

 

                                   Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude sta bude,
                           zao mi marama crnih, al' plac je plac a mac je mac.
                     Ne pitaj sta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo,
             ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red!

       I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi
posteno i za veru i za neveru.

 

Red je red!
Sve ja to postujem, o da,  jer vise bilo bi ubica
nego ptica koje odlecu ka severu.

 

Ne lomite mi bagrenje,
bez njih ce me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi cuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:

ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio.

O, zar moram da vam ponovim?

Okanite se njih jer sve cu da vas polomim!

Đorđe Balašević

Djordje Balasevic

                                                         (1953 – 2021)